Офталмолог се једног јутра буди и схвата да болује од чудног синдрома који му одузима вид стварајући такозвано бело слепило. Заједно са женом шаљу га у специјалну психијатријску установу која служи као карантин да се зараза не би ширила. Слепило се ипак шири и захвата већину становништва, па пацијенти у болници остану без снабдевања и морају да се сналазе. Иако су сви слепи нису равноправни јер један од њих је слеп од раније и сналази се много боље од осталих. То као предност користи један насилник и заводи диктатуру мучећи остале. Када хране понестане, морају изаћи из карантина, у град где су сви, такође, слепи... Одлична драма о људској природи, лошим и добрим особама у необичним околностима.